Svi smo mi dospeli u ovozemaljsku bastu koja se zove zivot. Staze kojima hodamo surazlicite,preplicu se i razilaze,mi tecemo kao vreme,radujemo se, smejemo, patimo, bolujemo i sto je najvaznije...Volimo...Tako sam i ja zavolela... Brzo, nepromisljeno, totalno blesavo...Zavolela sam tako lako a tako sam tesko znala to da pokazem...Mozda je to moja najvecamana a mozda cak i najveca vrlina...mozda cu upravo zbog toga uspeti da sacuvam svojesrce u jednom komadu sto retko kome polazi za rukom u ovom svetu punom lazi, prevarai neiskrenih ljubavi... A sa druge strane covek bez ljubavi je samo mrtvac koji dise, nistadrugo do nekoliko slucajnih imena i datuma...Ljubav je cudna stvar... Danas je sve leprsavo i lepo i mi ususkani u svojoj ljubavi sijamood zadovoljstva a sutra... Sok... Ugledamo onu stranu stvarnosti, onu stranu zivota koju juce nismo poznavali, svi lepi trenutci ispare a u nama ostaje jedino osecajgorcine,usamljenosti i neobjasnjive tuge... Da li je onda nase srce vredno da ga zrtvujemozbog nekih lepih zelenih ociju? Ociju koje su tu uz nas,bodre nas i prate kroz zivot a ondaodjednom nestanu kao da nikada nisu postojale, a nase srce ostane samo, napusteno iranjeno...? Ocigledno da jeste cim je toliki promet!!! Danas se srca poklanjaju takonepromisljeno i brzo da je gotovo nemoguce sacuvati ih... Da li su ljudi poludeli ili i daljene shvataju da je srce ono najvrednije sto poseduju?Mozda su ipak ljudi u pravu... Mozda srce ipak treba staviti na kocku i cekati da naidjeono koje ce kucati u istom ritmu... Mozda je ta neizvesnost ono sto u stvari cini ljubav akada bi sve bilo ocigledno i lako ljubav verovatno vise ne bi bila to sto je sada... Zbogtoga ne ljudi ne treba da se opiru kada ih pogodi Amorova strelica a jos gore da beze odtoga i stide se da pokazu svoju zaljubljenost, taj najlepsi osecaj na svetu...Putevi ljubavi su veoma cudni i satkani su od bezbroj trenutaka. Svaki je poseban ineponovljiv. Svaki prezivljeni dan i prespavana noc samo su delici ogromnog mozaika. Nikada se jedan prezivljeni trenutak nece ponoviti i zato treba voleti i biti vojen usvakom trenutku, tokom ovog celog kratkog i nesavrsenog zivota... A ja bih to verovatno prvo trebala da naucim sebe..
уторак, 19. фебруар 2013.
Banovic Strahinja
U srpskoj narodnoj epskoj poeziji cesto se pominju veliki junaci i njihova dobra dela.Ipak retke su pesme poput ''Banovic Strahinje'' koje svojim kvalitetom i samom temom skrenu paznju svakoga ko ih slusa i koje teraju slusaoca da se dobro zamisli i u takvoj pesmi pronadje neke svoje postupke i izvadi pouke iz njih.
U pesmi Banovic Strahinja istaknute su posebno moralne,cak mnogo vise nego fizicke osobine glavnog lika po kome je ovo izuzetno delo i dobilo naziv.O fizickom izgledu Banovic Strahinje znamo da je bio veoma markantna osoba,junak,mrkih brkova.U njegovoj kasnijoj borbi sa Vlah Alijom do izrazaja dolazi i njegovo veliko iskustvo i fizicka snaga kao posledica mnogih borbi koje su ostaleiza njega.
Inace Banovic Strahinja nije bio veoma bogata osoba.Ziveo je sa svojom majkom i suprugom u malenoj Banjskoj.O njegovim lepim manirima i dobrim osobinama govori cinjenica da je u tazbini bio veoma rad gost,veoma bogatih osoba,odnosno da je njegova otmenost dolazila do izrazaja u mnogim situacijama.
Nakon bolnog saznanja o nesrecnoj sudbini njegovih najmilijih,ban pokazuje izvesnu slabost,gotovo ispustajuci poneku suzu.Njegova velika hrabrost posebno se vidi u odluci koju donosi ubrzo nakon citanja majcinog pisma,sto nam uzgred govori o snazi i neopozivnosti njegovih odluka.Ipak banov lukav plan nije ubedio Jug Bogdana da mu na cuvanje poveri svojih devet sinova-devet Jugovica.U pojedinim trenutcima Banovic Strahinja se poredi sa sokolom,koji je inace simbol cojstva i junastva.U susretu sa dervisem istice se plemenita strana ovog izuzetno moralnog lika.Tokom borbe sa Vlah Alijom do izrazaja dolazi nova srcanost i ogromna upornost koja upotpunjuje sliku njegove snage.Ipak,uporedo najbolju i najtajnovitiju stranu ovog lika predstavlja cinjenica da je posle izdaje,za razliku od svih likova opisanih u epskoj poeziji oprostio izdaju svoje zene,koja je osim so je provela noc sa drugim muskarcem i lakomisleno poverovala u obecanja i uveravanja Vlah Alije,drzala stranu suprugovog protivnika u najkriticnijim trenutcima njihove borbe.Ovaj njegov nepredvidiv gest samo jos vise iskazuje dobrotu,plemenitost i cistocu njegove duse,koja ga prati tokom cele ove pesme.
Lik Banovic Strahinje je izuzetno opisan na jedan veoma lep nacin,sto je kod mene ostavilo veoma jak utisak.Svaki banov postupak slika jednu novu njegovu vrlinu bacajuci u zaledjak njegovu sigurnu nesavrsenost i stavljajuci citaocima do znanja koliko su neki gestovi upecatljivi ukoliko su oni dobri i plemeniti.U tome i lezi najveca car ovog velikog junaka koji je svojim delima donekle upotpunio sliku izuzetnosti dobre duse.
U pesmi Banovic Strahinja istaknute su posebno moralne,cak mnogo vise nego fizicke osobine glavnog lika po kome je ovo izuzetno delo i dobilo naziv.O fizickom izgledu Banovic Strahinje znamo da je bio veoma markantna osoba,junak,mrkih brkova.U njegovoj kasnijoj borbi sa Vlah Alijom do izrazaja dolazi i njegovo veliko iskustvo i fizicka snaga kao posledica mnogih borbi koje su ostaleiza njega.
Inace Banovic Strahinja nije bio veoma bogata osoba.Ziveo je sa svojom majkom i suprugom u malenoj Banjskoj.O njegovim lepim manirima i dobrim osobinama govori cinjenica da je u tazbini bio veoma rad gost,veoma bogatih osoba,odnosno da je njegova otmenost dolazila do izrazaja u mnogim situacijama.
Nakon bolnog saznanja o nesrecnoj sudbini njegovih najmilijih,ban pokazuje izvesnu slabost,gotovo ispustajuci poneku suzu.Njegova velika hrabrost posebno se vidi u odluci koju donosi ubrzo nakon citanja majcinog pisma,sto nam uzgred govori o snazi i neopozivnosti njegovih odluka.Ipak banov lukav plan nije ubedio Jug Bogdana da mu na cuvanje poveri svojih devet sinova-devet Jugovica.U pojedinim trenutcima Banovic Strahinja se poredi sa sokolom,koji je inace simbol cojstva i junastva.U susretu sa dervisem istice se plemenita strana ovog izuzetno moralnog lika.Tokom borbe sa Vlah Alijom do izrazaja dolazi nova srcanost i ogromna upornost koja upotpunjuje sliku njegove snage.Ipak,uporedo najbolju i najtajnovitiju stranu ovog lika predstavlja cinjenica da je posle izdaje,za razliku od svih likova opisanih u epskoj poeziji oprostio izdaju svoje zene,koja je osim so je provela noc sa drugim muskarcem i lakomisleno poverovala u obecanja i uveravanja Vlah Alije,drzala stranu suprugovog protivnika u najkriticnijim trenutcima njihove borbe.Ovaj njegov nepredvidiv gest samo jos vise iskazuje dobrotu,plemenitost i cistocu njegove duse,koja ga prati tokom cele ove pesme.
Lik Banovic Strahinje je izuzetno opisan na jedan veoma lep nacin,sto je kod mene ostavilo veoma jak utisak.Svaki banov postupak slika jednu novu njegovu vrlinu bacajuci u zaledjak njegovu sigurnu nesavrsenost i stavljajuci citaocima do znanja koliko su neki gestovi upecatljivi ukoliko su oni dobri i plemeniti.U tome i lezi najveca car ovog velikog junaka koji je svojim delima donekle upotpunio sliku izuzetnosti dobre duse.
Smrt majke Jugovica
Majka Jugovića je bila žena koja je imala devet sinova i sve ih je izgubila u boju na Kosovo polju. Njena velika ljubav prema sinovima i bol zbog njihovog gubitka opevani su pesmi “Smrt majke Jugovića”.
Zbog velike brige za svoje sinove i nestrpljenja da sazna njihovu sudbinu majka je molila boga za oči sokolove i krila labudova. Bog je uslišio njenu molbu i poklonio joj ono sto je želela, jer je znao za njenu veliku tragediju. Kada je majka stigla na Kosovo i videla svoje sinove mrtve pretrpela je veliki bol, ali nije zaplakala. Bila je tvrda srca i odolela je tom velikom iskušenju. Kada se vratila u dvor i saopštila tužne vesti, svi su plakali osim nje. Slušala je glasan plač svojih snaja i gledala njihov bol, ali ni tada nije zaplakala. Ona je tugovala negde duboko u sebi. U noći bdenja konj njenog sina Damjana je zavrištao. Iako je znala zbog čega konj vrišti, želela je da joj neko skrene misli i kaže pogrešan odgovor kako bi joj bilo lakše. Zato je pitala da li je konj žedan ili gladan, a kada joj je Damjanova žena rekla da konj vrišti jer mu nema gospodara, majčin bol bio je još veći, ali je i njega izdržala. Sutra ujutro doletela su dva crna gavrana krvavih krila koji su ispustili ruku junaka u majčino krilo! To je bila ruka njenog sina Damjana i ona je podstakla majku na sećanje i razmšljanje o svojim sinovima. Njen bol je bio ogroman i nije ga mogla izdržati. Bio je toliko velik, da se nadula se i rasprsnula.
Ljubav majke Jugovića prema sinovima je bila ogromna, a bol zbog njihovog gubitka još veći. Iako je bila jaka i izdržljiva nije mogla da preboli smrt svojih sinova i njemo srce puklo od žalosti. Ljubav majke Jugovića prema svojim sinovima je simbol majčinske ljubavi koja nema granice i koja se ne može izmeriti.
Zbog velike brige za svoje sinove i nestrpljenja da sazna njihovu sudbinu majka je molila boga za oči sokolove i krila labudova. Bog je uslišio njenu molbu i poklonio joj ono sto je želela, jer je znao za njenu veliku tragediju. Kada je majka stigla na Kosovo i videla svoje sinove mrtve pretrpela je veliki bol, ali nije zaplakala. Bila je tvrda srca i odolela je tom velikom iskušenju. Kada se vratila u dvor i saopštila tužne vesti, svi su plakali osim nje. Slušala je glasan plač svojih snaja i gledala njihov bol, ali ni tada nije zaplakala. Ona je tugovala negde duboko u sebi. U noći bdenja konj njenog sina Damjana je zavrištao. Iako je znala zbog čega konj vrišti, želela je da joj neko skrene misli i kaže pogrešan odgovor kako bi joj bilo lakše. Zato je pitala da li je konj žedan ili gladan, a kada joj je Damjanova žena rekla da konj vrišti jer mu nema gospodara, majčin bol bio je još veći, ali je i njega izdržala. Sutra ujutro doletela su dva crna gavrana krvavih krila koji su ispustili ruku junaka u majčino krilo! To je bila ruka njenog sina Damjana i ona je podstakla majku na sećanje i razmšljanje o svojim sinovima. Njen bol je bio ogroman i nije ga mogla izdržati. Bio je toliko velik, da se nadula se i rasprsnula.
Ljubav majke Jugovića prema sinovima je bila ogromna, a bol zbog njihovog gubitka još veći. Iako je bila jaka i izdržljiva nije mogla da preboli smrt svojih sinova i njemo srce puklo od žalosti. Ljubav majke Jugovića prema svojim sinovima je simbol majčinske ljubavi koja nema granice i koja se ne može izmeriti.
Пријавите се на:
Постови (Atom)